ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2011) 49 (2) 2, 153-174
Aleksandra Praščević
Rezime: Rad je posvećen razmatranju važnih pitanja monetarne politike u situaciji koju nameće potreba prevazilaženja ekonomske recesije. U ovom se kontekstu razmatra monetarna politika vođena tokom Velike ekonomske depresije 30-ih godina XX veka, kao i greške monetarne politike koje su dovele do otpočinjanja i kasnije do produžavanja i produbljivanja ekonomske krize. Velika depresija doprinela je uspehu i dominaciji kejnzijanske teorije i u monetarnoj sferi, koja se odnosi na odbacivanje kvantitativne teorije i prihvatanje teorije preferencije likvidnosti. Poslednja globalna ekonomska kriza iz 2008. godine reafirmisala je dualne ciljeve monetarne politike – cenovnu stabilnost i punu zaposlenost. Istovremeno je aktuelizovana i diskrecija u vođenju monetarne politike na osnovu kamatne stope, mada su upravo diskrecione mere monetarne politike sa početka 2000-ih, usmerene na prevazilaženje kratke i blage recesije tokom 2001. godine u SAD, označene kao mogući izvor poslednje krize. Monetarna ekspanzija, iako nedovoljno efikasan metod za prevazilaženje recesije, upravo kako je tvrdila kejnzijanska teorija, bila je neophodna u situaciji kada je finansijski sistem trebalo spasiti od kraha, obezbediti likvidnost i doprineti povećanju agregatne tražnje. Naravno to je bilo moguće u situaciji kada su se ekonomije suočavale sa pretnjom otpočinjanja deflatorne spirale. Međutim, dugotrajna monetarna ekspanzija, praćena fiskalnom ekspanzijom i veoma slabim oporavkom nameće pitanje konačnih efekata monetarne politike koji mogu u budućnosti biti obeleženi i rastućom inflacijom.
Ključne reči: ekonomska recesija; ciljevi monetarne politike; kejnzijanizam; Tejlorovo pravilo
MONETARNA POLITIKA I EKONOMSKE RECESIJE - CILjEVI, INSTRUMENTI I EFEKTI
Aleksandra Praščević
Rezime: Rad je posvećen razmatranju važnih pitanja monetarne politike u situaciji koju nameće potreba prevazilaženja ekonomske recesije. U ovom se kontekstu razmatra monetarna politika vođena tokom Velike ekonomske depresije 30-ih godina XX veka, kao i greške monetarne politike koje su dovele do otpočinjanja i kasnije do produžavanja i produbljivanja ekonomske krize. Velika depresija doprinela je uspehu i dominaciji kejnzijanske teorije i u monetarnoj sferi, koja se odnosi na odbacivanje kvantitativne teorije i prihvatanje teorije preferencije likvidnosti. Poslednja globalna ekonomska kriza iz 2008. godine reafirmisala je dualne ciljeve monetarne politike – cenovnu stabilnost i punu zaposlenost. Istovremeno je aktuelizovana i diskrecija u vođenju monetarne politike na osnovu kamatne stope, mada su upravo diskrecione mere monetarne politike sa početka 2000-ih, usmerene na prevazilaženje kratke i blage recesije tokom 2001. godine u SAD, označene kao mogući izvor poslednje krize. Monetarna ekspanzija, iako nedovoljno efikasan metod za prevazilaženje recesije, upravo kako je tvrdila kejnzijanska teorija, bila je neophodna u situaciji kada je finansijski sistem trebalo spasiti od kraha, obezbediti likvidnost i doprineti povećanju agregatne tražnje. Naravno to je bilo moguće u situaciji kada su se ekonomije suočavale sa pretnjom otpočinjanja deflatorne spirale. Međutim, dugotrajna monetarna ekspanzija, praćena fiskalnom ekspanzijom i veoma slabim oporavkom nameće pitanje konačnih efekata monetarne politike koji mogu u budućnosti biti obeleženi i rastućom inflacijom.
Ključne reči: ekonomska recesija; ciljevi monetarne politike; kejnzijanizam; Tejlorovo pravilo
